Da li su sve diskusije o zdravom načinu života samo pokušaji uplašenih ljudi da izbjegnu sudbinu?

To je pitanje koje bismo svi trebali s vremena na vrijeme postaviti sebi. Niko ne može učiniti sve, a možda ne obraćamo pažnju na ono što je zaista važno.

 

Jedna nedavna studija iz Kine, objavljena u časopisu BMJ, obuhvatila je 29.000 osoba praćenih tokom 10 godina, počevši od 72. godine, i istraživala mentalno propadanje i njegovu povezanost sa šest faktora rizika koji se mogu modifikovati načinom života. Ti faktori su:

• Zdrava ishrana: Pridržavanje preporučenog unosa najmanje 7 od 12 prihvatljivih namirnica.

• Redovno vežbanje: ≥150 minuta umjerenog intenziteta ili ≥75 minuta intenzivnog vježbanja nedeljno.

• Aktivni društveni kontakti: ≥ dva puta sedmično.

• Aktivne kognitivne aktivnosti: ≥ dva puta sedmično (pisanje, čitanje, društvene igre).

• Nepušenje: Nikada ili ranije pušenje.

• Nekonzumiranje alkohola.

 

Učesnici su kategorizovani u tri grupe:

• Povoljna grupa (četiri do šest zdravih navika),

• Prosečna grupa (dve do tri navike),

• Nepovoljna grupa (nula do jedna navika).

 

Kognitivne funkcije mjerene su testovima WHO/UCLA Auditory Verbal Learning Test i Mini-Mental State Examination. Rezultati su pokazali da je povoljna grupa imala sporiju stopu kognitivnog propadanja za 2.9% godišnje, što je 29% manje tokom deset godina. Koristi su bile gotovo identične čak i kod osoba sa APOE4 ε4 genom, povezanim s Alzheimerovom bolešću, što ukazuje da zdrave navike usporavaju kognitivni pad bez obzira na genetsku predispoziciju.

 

Šest faktora rizika sa protektivnim efektom rangirano od najvažnijeg ka najmanje važnom bilo je:

1. Zdrava ishrana (#diet)

2. Aktivne kognitivne aktivnosti (#cognitive #activity)

3. Redovno vježbanje (#physical #exercise)

4. Aktivni društveni kontakti (#social contact)

5. Nekadašnje ili nikada pušenje (#smoking)

6. Nekonzumiranje alkohola (#drinking).

 

Iako niže rangirani faktori nisu imali tako snažan zaštitni efekat, oni su i dalje značajno doprinosili očuvanju mentalnih funkcija u poređenju sa odsustvom bilo kakvog protektivnog faktora.

 

Dakle, šta nam ovo govori? Započnite zdrave navike rano i nastavite ih njegovati kroz decenije, jer koristi postaju značajnije što duže traje zdrav način života. Za više detalja o istraživanju, pogledajte ovaj link.

 

Kako želite provoditi dane u 82. godini?
Na teniskom terenu, plivajući, u bašti, u društvu dragih osoba, ili uz konstantnu potrebu za tuđom brigom?
Izbor je vaš.

×